Sometimes-I-feel-like... -

(Figurativni) džemper, (figurativni) poklon od pokojne bake.

Autor twisty | 19 Septembar, 2010 | read_nums (506)

     

    Namerno pozajmljujem ovu metaforu iz drame moje omiljene savremene spisateljice, Minje Bogavac. Njena drama bila je nešto lično, ali ipak, našlo se prostora da se i sama pronađem u pojedinim replikama. Spominje se tako u jednom delu upravo taj džemper. Virtuelni poklon pokojne bake za glavnu junakinju. Šta junakinja radi? Polaže baletski ispit pred nekakvom svemirskom komisijom. A džemper? Čupav, tesan, steže je, grebe i ne dozvoljava da diše!

    Konfuzno dok se malo ne zadubi u čitavu priču....: Svi mi plešemo, ovako ili onako. Živimo - plešemo kroz život. Aha. A jeste li ikada videli primabalerinu da pleše u teškom džemperu od koje je telo svrbi? Naravno da ne. U tako nečemu se ne može plesati valjano, normalno, opušteno. A svi imamo bakine džempere i svi ih nosimo... baki za ljubav. I koliko god da su nam gadni i da nas živciraju, nama je naprosto žao da ih se rešimo.

    Još ne razbirate o čemu ja to filozofiram? Stvar je, zapravo, jako prosta. Džemper je jednako zaostavština - nasleđe predaka, mikrotradicija familije. Ne mislim na kuće, novac, materijalno uopšte. Mislim samo na taj virtuelni džemper, ispleten ljubavlju, ali... dekorisan onim konzervativnim stavovima, nasilnom bogobojažljivošću, hiljadama zabrana u ponašanju žena i milionima povlastica u ponašanju muškaraca... Ah. Tragovi zatucanosti.

    Šta nam još ostavlja prošlost? Ako je iko došao do ovog dela teksta, tj. nije odustao još uvek, stigao je do moje poente. :)

    Ako se malo zamislite, setićete se mnogo porodica sa generacijama koje su se bavile istim poslovima. Ima ih uspešnih, kao i neuspešnih, ali glavno je da su radili sve isto. Ne pričam napamet i polazim od svojih poznanika. Pa redom... Drugar ima roditelje doktore. Oca hirurga i majku pedijatra. I sam se sprema za poziv medicinara. Drugar drugi ima oca bivšeg rukometaša. I dedu bivšeg fudbalera. I majku, profesorku fizičkog. On je košarkaš i ništa ga drugo ne zanima. Škola, hoću reći. Njegovi roditelji se ne brinu preterano što razrede jedva prolazi, jer, je l' te, biće od njega NBA senzacija. Spomenula bih i samu sebe. Meni je deda radio u mlekari. I majka tamo radi, u administraciji. Stric mi je portir u mlekari. Drugi stric se bavi mlekarstvom na malo drugačiji način. Moj prvi komšija radi u mlekari. Komšija iza i njegova majka takođe - rade u mlekari. Sledi li mi karijera uspešne mlekadžijke?! Ha. Hajde da zaboravimo na tu opciju.

    Okrenimo se nekim drugim granama mog porodičnog stabla. Moj drugi deda je zamalo postao glumac. Primljen je u pozorište...ali, vraga, otišao je u vojsku na tri godine. Kada se vratio, nije bilo potrebe za novim glumcima i ostao je bez tog časnog mesta. Moja majka je zamalo izdala knjigu. Čitala sam njene pesme i bila gotovo ljubomorna što ih nisam ja izmislila. Tada joj je falilo para, a posle želje za umetnošću. Sestra od strica je svirala nekoliko instrumenata. Moglo je čudo da bude od nje, da nije zatrudnela u devetnaestoj i iskulirala muzičku akademiju. I ima ih još iks ipsilon, njih, primera za protraćene talente.

    Oni su moj džemper. Moja krv. Sutbine prethodnice mojoj sudbini. Neki koji znaju za njih i meni predviđaju ili pokušaj i popušaj, ili mlekarsku zanimaciju... E, pa, znate šta: ja plešem u trikou i suknji od tila. Mene džemperi ne zanimaju! Moda se menja, samo vaši mentaliteti bazirani na zatucanosti ostaju i traju! U trikou sam so hot, ne može mi niko ništa. I vidite me samo kako igram! Talenat, i ne samo to: upornost da se popnem iznad vas u džemperima. Hvala bogu i brzom razvoju, neko će se već zagledati u moje lake plesne korake a onda, sama ću da izatkam svoju zaostavštinu za buduće igrače. Biće to prozirna ešarpa. Da nose taj detalj, kada je prilika, ili da ga ostave u ormanu, kada se zasite.

    Ko je razumeo, shvatio je. :)

    Meni je sad svakako lakše! :) 


2 Komentari & 0 Trekbekovi od "(Figurativni) džemper, (figurativni) poklon od pokojne bake."

    Stvarno sam se u pocetku pitala: what is she talkin' about, for mine sake?! Ali, naravno, procitala sam do kraja i odusevila se! :)
    Mada to i sama znas, evo cisto da kazem nesto sem mog komentara - najbitnije je da ti sama skrojis svoju sudbinu, da ne podlezes tradicijama. Eto, mozes cak skrojiti i dzemper, ali je jedino vazno da je on skrojen po tvojoj zamisli... Da ne bocka i ne zulja, vec da je dovoljno komotan da mozes da pleses do kraja zivota u njemu! :)

    Autor lifelover 23 Septembar 2010, 02:13

    'Fala na podršku!'

    Autor twisty 26 Septembar 2010, 13:42
Dodaj komentar





Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi