Sometimes-I-feel-like... -

Istočna Srbija

Autor twisty | 9 Avgust, 2010 | read_nums (4095)

    Srbija. Ponekad zaboravljena od celog sveta. Ipak, tako mala i skromna, može da se pohvali interesantnim mestima koja svakako vredi videti. Nažalost, neki toga poslednji put budu svesni u školi, dok još putuju na ekskurzije, a posle jure skupa strana mora i planine, pradaleke predele za turizam. Čast izuzecima, koji za obilazak biraju neko naše mesto. Znam da se dobro provode.

    Srećom, moj period školovanja i oduševljavanja našim predelima još traje. Ispričaću vam sećanja sa jedne ekskurzije, pritom ću se truditi da budem koliko je moguće objektivna.

    Jedan udoban autobus sa dva energična razreda zaputio se ka istočnoj Srbiji, ka bezbroj novih impresija. Ne sećam se redom, šta smo kada obilazili. Krenuću nekim svojim redom, oslanjajući se na utiske.

    Smederevo. O istorijatu grada ne znam ništa. Vodič je naglabao o tome, ali ja to nekako uvek zaboravim. No, gotovo klizeći smederevskim ulicama između starih, filmski starih zgrada, oslušnula sam jedan interesantan detalj - Branislav Nušić je ovde proveo jedan deo svog života, tačnije detinjstvo i mladost. U njegovu čast, od '84. se u ovom gradu održava manifestacija "Nušićevi dani". Inače, glavni cilj nam je tu bila smederevska tvrđava. Ogromno zdanje iz prve polovine XV veka mi je oduzelo dah. Podigao ju je Đurađ Branković. Hm... Da li je? Podigao ju je njegov narod. U njegovoj oblasti je vladao takav zakon da se nisu smela jesti jaja. Sva jaja su mora biti donirana za izgradnju tvrđave. (sad imamo na umu da tada nije bilo boljih vezivnih materijala) Šetnja tvrđavom učini da na momenat zaboraviš sve oko sebe. Dvorište je u obliku trougla (raznokrakog, za sitničare :) i u njemu je letnja pozornica koja i danas služi u kulturne svrhe.

     Viminacijum. Nekad je bio rimski grad. Prestonica rimske oblasti Gornja Mezija. Ugašen je sa dolaskom Slovena na Balkan... Danas predstavlja skup arheoloških lokaliteta, za koje gotovo ne možete poverovati da stoje pred vama kad se tamo nađete. Od iskopina tu su grobnice sa freskama, iz doba paganstva, zatim kostur jednog vladara, ostaci carskog druma, čak i jedno kupatilo. No, ondašnja kupatila bila su nešto poput spa centara današnjice u kombinaciji sa kafićima. Rimljani viših klasa su tu provodili čitave dane, dok im se koža ne smežura u vodi. Ostaci nađeni tamo dokazuju da su imali i metode depilacije. Da, depilacije! U V veku! Usput su se naslađivali različitim napicima... Bilo kako bilo, ovo je jedan od verovatno retkih nalazišta kod nas koji su i očuvani i nama, turistima dostupni.

     

    Golubac. Zapravo, mesto gde je Dunav najširi. I podseća na more. Dvadesetak minuta šetnje obalom bilo mi je dosta da se zaljubim u tu jednu tačku na zemaljskoj kugli. I mogla bih da joj budem verna uz sve to. Sliku, oprostite, nemam.

    Kučevo. Nama je u ovom slučaju Kučevo poslužilo samo da prespavamo. Ali, kakvo je to noćenje bilo! Hotel u kom smo odseli, "Rudnik", ima takve uslove da niko ne bi mogao da se požali. Osim, razume se, pedantnosti i preciznosti u uređenju soba, moram pohvaliti i one dodatne zanimacije: bazen, plazma TV sa kablovskom u svakoj sobi, odličan restoran i savršenu kafu. Što se tiče same atmosfere, vrlo je prijatno. Prolaznici rado pomažu nama, izgubljenim turistima. Upute vas gde treba - sa smeškom. Opet nemam sliku. Jao.

    Rajkova pećina.  I danas se zbunjeno nasmejem kad se setim šta piše na ulazu u pećinu: "Srećno!" No, nema unutra ničeg strašnog. Samo netaknuto prirodno bogatstvo, stalaktiti i stalagmiti. Prema predanju, hajduk Rajko je unutra skrivao blago. Prema još jednom predanju, onaj ko pronađe otisak Rajkove ruke u zidu pećine, pronašao je prolaz za njegovim skrovištem tog blaga. Koliko je pećina čarobna iznutra, toliko je čarobna i njena okolina. Savršeno zelenilo. Bolje nego na fotoshop varijantama pejzaža!

     

    Požarevac.  Posećujemo galeriju slika slikarke Milene Pavlović Barili. Magično! Galerija je u kući njene majke, pa se stoga mogu videti i njeni privatni predmeti, garderoba, cipele, ogledala, jedan dnevnik, porodične fotografije. Barili - bila je među prvim modnim novinarima ikada. Dovoljan je podatak da je radila za američki Vogue. O, da. A slikarski je izuzetno dopadljiva, jer je na platnu ostavljala sebe i otkrivala se i kad je srećna i kad je ranjiva, ali ostavljala je i poruke. Slikajući tuđe portrete, uspevala je da ih učini gotovo živima. Vredi pogledati, zaista vredi!

    Ko god se zaputi istoku, prošeta ovom stazom koja je mene toliko očarala, neka uživa i srećan put! 


4 Komentari & 0 Trekbekovi od "Istočna Srbija"

    Lijepo si predstavila Istočnu Srbiju. Mnogo tplije od mnoštva raznih brojeva, godina i imena.
    pozdrav

    Autor mandrak72 09 Avgust 2010, 19:23

    Hvala puno. Brojevi i godine... Em sto ih ne znam (posto nikad nisam na to obracala paznju), em sto zamore i odbiju citaoce.

    Autor twi 09 Avgust 2010, 19:33

    Hvala puno. Brojevi i godine... Em sto ih ne znam (posto nikad nisam na to obracala paznju), em sto zamore i odbiju citaoce.

    Autor twisty 09 Avgust 2010, 19:33

    Eh, nesto mi se desava sa kompom, ili tastaturom, ili blogom... stize duplo... :

    Autor twisty 09 Avgust 2010, 19:34
Dodaj komentar





Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi