Sometimes-I-feel-like... -
Autor twisty | 29 Septembar, 2010 | read_nums (1743)

 

Mislila sam/nadala se/verovala da nikada više neću biti na stranicama ONE literature. Znate - one toliko aktuelne i toliko prolazne. Navešću primere: "Kupoholičarka", Dnevnici Džordžije Nikolson, "Tračara". Dakle, knjige zasnovane na humorističkom pristupu svakodnevnim zavrzlamama, a kad malo bolje razmisliš - ništa novo niti zapanjujuće. 

Nadala sam se da je period te pliće književnosti iza mene. Daleko, daleko iza. Međutim, za rođendan sam pre nekih nedelju dana od svog razreda dobila uravo "Majmuna". Vidim već otprilike po opisu knjige, po nekim citatima na koricama, da je to TA knjiga. Plod trenutnih književnih struja, pisana za jednokratnu upotrebu, bez želje da se useli u večnost umetnosti... Ali, božemoj, poznato je da školski život ume da bude opasno stresan, stoga malo smeha dobro dođe. Istog dana sam počela sa čitanjem. I? Samu sebe iznenadila koliko odobravam jedno ovakvo delo! Odobravam, jer je bilo neophodno ženskom polu!

Glavni junak ima 32 godine, stan, posao, pare i ljubav koja nikako da se ozvaniči. U duši, njemu je i dalje trinaest godina i teško da odraste. To je deo koji u čitaoce poziva sve one u tom dobu, tinejdžere, večite tinejdžere i one koji pokušavaju nekako da odrastu. Junak u prvom licu priča, priča, priča. Začinjuje sve blagim sarkazmom. Naizgled netipično za muškarca - plače, jadikuje, biva skrhan. U nekim momentima otkriva jako značajne razlike između muškaraca i žena, razlike kojih smo svesni, ali prosto ne mislimo o njima ("Razlog zbog kog se muškarci i žene ne razumeju: I oni i one idu u teretanu, muškarci da bi postali veći, a žene da bi postale manje, ali - pomoću istih sprava...")

Muškarci... Napokon nam je dozvoljeno da zavirimo u vaš svet kakav nismo ni zamišljale da može biti. Kajl Smit nije imao prepreka. Raskrinkao je svoj pol i njegove slabosti, sve vrste navika i fantazija. I dokazao da i oni osećaju. 

Preporučujem svakako. Čisto da se malo nasmejete. Preporučujem muškima, jer će se u pola priča sigurno pronaći. I devojkama koje se ne snalaze najbolje, koje sumnjaju u sebe, tek da bi uvidele koliko je i njima ponekad frka.

Uživajte! ;) 

Autor twisty | 5 Avgust, 2010 | read_nums (1708)

Zašto li sam mislila da su Norvežani hladni ljudi, suzdržanih emocija...? Skandinavija, sever, pa - ne asocira baš na neku toplinu. Justejn Gorder, jedini norveški pisac čija sam dela čitala, otopio je sve te moje predrasude i dokazao da je toplina skrivena i da postoji, ignorišući svaki ledeni vetar, mraz, sneg. Norvežani umeju da vole, neobično, snažno i iskreno. Barem junaci knjige "Devojka sa pomorandžama", kojoj se često vraćam. Više je ne doživljavam kao knjigu. Sada mi je to poput životne filozofije.

Naime, glavni junak knjige je jedan doktor, koji je, znajući da boluje od neizlečive bolesti, neposredno pred svoju preranu smrt ostavio svom sinu pismo. Pismo sadrži doktorovu uspomenu na ljubav iz mladosti i sve što ju je pratilo. Misterija. Beznađe pred činjenicama da nema šanse da pronađe svoju ljubav, devojku sa pomorandžama u koju se zaljubio u gradskom prevozu. Nasuprot beznađa, nada da se to ipak mora desiti. Upornost u traganju za njom, namerni odlasci na mesta gde bi se ona mogla obreti. I slučajni susreti, kada joj se ne nada. Odlazak u drugu državu da bi je pronašao. Nejasne reakcije koje su ga izluđivale. No, čista savest, jer je svaki trenutak koristio da bi je sustigao. I svaki se taj trenutak isplatio. Kada su zajedno ispleli svoju priču, uživali su, voleći svet svom snagom. On možda i previše. Toliko je umeo da se zanosi samo dahom vetra, lepotom nekog cveta, a kamoli svojom devojkom sa pomorandžama. Nažalost, vrlo rano ga je obuzela bolest. Znao je da je kraj uživanju. Poznajući dovoljno srce sveta i obožavajući ga, pismom nakon smrti uspeva da razgovara sa sinom. Tek još toliko da mu poruči da uživa koliko god može. Mi ne znamo kako je svet nastao. Tek ne znamo koliko će trajati. Jedino što nam je preostalo je da se prošetamo, da razgledamo, steknemo suvenire, da volimo svoje proputovanje planetom. A stvarno je samo ono što mi zamišljamo da jeste. Donekle se slažem s tim. Ako verujemo da putujemo pravom turističkom linijom, ako mislimo da imamo odgovarajuće saputnike, ako... Onda imamo šanse da se jednom osvrnemo ka platnima oslikanim prošlošću i namignemo sebi, misleći: "Imali smo život. Pravi život"

Toplo preporučujem svima kojima se smučila svakodnevnica sa vestima o novim nesrećama, krizama i zločinima. Svima koji imaju mogućnosti, vremena i volje da se upuste u svet racionalne magije. I još jednom HVALA mojoj NajDrugarici što me je za prošli rođendan obradovala ovom knjigom! 

Autor twisty | 4 Avgust, 2010 | read_nums (452)

Sa uverenošću da ste čuli za ovu kjigu, ako ne i čitali, smatram da nema potrebe da je posebno najavljujem. Moram da priznam, iako je aktuelan već četvrti, poslednji deo, a na internetu se vrte i neki neobjavljeni dodaci, ja sam tek pri kraju prvog dela. Zapravo, moja prva saznanja o knjizi bila su da je ovo 'the next Harry Potter', što me je kao nepopravljivog Haripoterovca ner-vi-ra-lo. Inatila sam se i izbegavala 'Sumrak', a kad mi ga neko spomene, stisnem lepo zube da ne uvredim sagovornika. No, evo, desilo se da na raspustu nemam ideju sta bih vise mogla da čitam i - voala - 'Sumrak' se našao u mojim rukama! I tu nema H od Harry Pottera. Hvala Bogu. Mislim da je Harry bilo i ostalo jedinstveno delo svoje vrste. Zajedničko ovim knjigama je samo što su likovi darovani neobičnim moćima i svojstvima. I što, zasluženo, imaju sudbinu bestselera. Ova knjiga me je oduševila na svoj način. Jeste da je prevod prožet gomilom arhaizama, koji mi ponekad čudno zvuče u odnosu na ostatak rečenice, ali to nije nešto što bi se uzelo za zlo. I priča kao priča, najviše se bavi ljubavlju, ali presudan je način na koji se ova knjiga nje dotiče. Reč je o ljubavi nemogućoj iz previše razloga, koja se ipak nekako održava. Volim što hrabra spisateljica opisuje svaki delić tog zabranjenog, ali zanimljivog odnosa, balansirajući između savršeno unetih detalja i preterivanja i smaranja opisima. Njoj uspeva da ostane na ovoj prvoj strani. Uvek. I šta još... Ljubav nije ljubav ako se samo pati, pa tako ovde imamo divne slike zadovoljstva glavnih junaka, njihovog uživanja i najnežnijih osećaja, umesto tipičnog odnosa jurenja-bežanja na prvih trista strana i tek na poslednjih pet se dešava ostvarenje ljubavi. Film 'Sumrak' sam pogledala davno, ali pošto svakog dana pogledam po film, ovaj sam gotovo zaboravila. Svideo mi se, ali to je sve. U svakom slučaju, sigurna sam da je knjiga ipak snažnija i preporučujem je...! 

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi