Sometimes-I-feel-like... -

Devojka sa pomorandžama (Appelsinpiken) Justejn Gorder

Autor twisty | 5 Avgust, 2010 | read_nums (1638)

    Zašto li sam mislila da su Norvežani hladni ljudi, suzdržanih emocija...? Skandinavija, sever, pa - ne asocira baš na neku toplinu. Justejn Gorder, jedini norveški pisac čija sam dela čitala, otopio je sve te moje predrasude i dokazao da je toplina skrivena i da postoji, ignorišući svaki ledeni vetar, mraz, sneg. Norvežani umeju da vole, neobično, snažno i iskreno. Barem junaci knjige "Devojka sa pomorandžama", kojoj se često vraćam. Više je ne doživljavam kao knjigu. Sada mi je to poput životne filozofije.

    Naime, glavni junak knjige je jedan doktor, koji je, znajući da boluje od neizlečive bolesti, neposredno pred svoju preranu smrt ostavio svom sinu pismo. Pismo sadrži doktorovu uspomenu na ljubav iz mladosti i sve što ju je pratilo. Misterija. Beznađe pred činjenicama da nema šanse da pronađe svoju ljubav, devojku sa pomorandžama u koju se zaljubio u gradskom prevozu. Nasuprot beznađa, nada da se to ipak mora desiti. Upornost u traganju za njom, namerni odlasci na mesta gde bi se ona mogla obreti. I slučajni susreti, kada joj se ne nada. Odlazak u drugu državu da bi je pronašao. Nejasne reakcije koje su ga izluđivale. No, čista savest, jer je svaki trenutak koristio da bi je sustigao. I svaki se taj trenutak isplatio. Kada su zajedno ispleli svoju priču, uživali su, voleći svet svom snagom. On možda i previše. Toliko je umeo da se zanosi samo dahom vetra, lepotom nekog cveta, a kamoli svojom devojkom sa pomorandžama. Nažalost, vrlo rano ga je obuzela bolest. Znao je da je kraj uživanju. Poznajući dovoljno srce sveta i obožavajući ga, pismom nakon smrti uspeva da razgovara sa sinom. Tek još toliko da mu poruči da uživa koliko god može. Mi ne znamo kako je svet nastao. Tek ne znamo koliko će trajati. Jedino što nam je preostalo je da se prošetamo, da razgledamo, steknemo suvenire, da volimo svoje proputovanje planetom. A stvarno je samo ono što mi zamišljamo da jeste. Donekle se slažem s tim. Ako verujemo da putujemo pravom turističkom linijom, ako mislimo da imamo odgovarajuće saputnike, ako... Onda imamo šanse da se jednom osvrnemo ka platnima oslikanim prošlošću i namignemo sebi, misleći: "Imali smo život. Pravi život"

    Toplo preporučujem svima kojima se smučila svakodnevnica sa vestima o novim nesrećama, krizama i zločinima. Svima koji imaju mogućnosti, vremena i volje da se upuste u svet racionalne magije. I još jednom HVALA mojoj NajDrugarici što me je za prošli rođendan obradovala ovom knjigom! 


8 Komentari & 0 Trekbekovi od "Devojka sa pomorandžama (Appelsinpiken) Justejn Gorder"

    Ova knjiga je primer lepote ovog sveta... Trebalo bi da svima bude poput zivotne filozofije. Knjiga koja je u potpunosti realna, bez truncice natprirodnih osobina, a tako je prepuna magije! Odusevljena sam njome...

    Autor lifelover 05 Avgust 2010, 17:48

    Jako mi je drago. A u drugu ruku, malo njih znam koji su je procitali... No radim na tome. Kad me neko pita za preporuku, ona je prva na listi.

    Autor twisty 05 Avgust 2010, 17:54

    Da, toga sam bila zrtva...

    Autor lifelover 05 Avgust 2010, 18:25

    :)))

    Autor twisty 05 Avgust 2010, 18:28

    Prihvatam preporuku!

    Autor sanjarenja56 05 Avgust 2010, 18:49

    Drago mi je i sto se toga tice, obecavam da nema kajanja.

    Autor twisty 05 Avgust 2010, 19:08

    I za mene je na prvom mestu kad me neko pita za preporuku

    Autor zoran 01 Jun 2011, 21:28

    ovo je knjiga koja me hipnotise...

    Autor Biljana 11 Oktobar 2011, 22:19
Dodaj komentar





Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi