Sometimes-I-feel-like... -

Mladost, iz dva pogleda.

Autor twisty | 3 Avgust, 2010 | read_nums (315)

    50's60's 70's   80's 90's 00's

    Odlazak u prodavnicu - dosadna, predvidiva aktivnost. Susret sa komšinicom, koju inače nisam viđala u poslednje vreme. Fina, starija gospođa. -Dobar dan! -Zdravo, pile, kako si? Oklevam: Umorna sam. Dosađujem se. Lenja sam. Sve najgore u meni raspust je rasplamsao. Oklevam momenat, momenat sa snagom čitavih minuta na ivici nekog gadnog ispada. Došlo mi je da se izderem na gospođu...U nekom paralelnom, slobodnom svetu, sigurno bih-šta je nju briga kako sam? Uostalom, valjda vidi da imam kese ispod očiju, da obrve mogu svakog trenutka da mi se spoje od namrgođenosti...da ovo, da ono... Ipak, sa nekim poluuverljivim osmehom odgovaram: "Dobro, hvala. Vi?" I onda sledi ono očekivano: "A kako...? Kako se mora. Starački." Ukočih se na sekund. Mojoj neispavanoj glavi tada je postalo jasno: stariji ne vole da im kažeš da nisi dobro, da si bolestan, da ti je dosadno. Za dlaku sam izbegla neprijatnost. Njima je mladost svetinja. I kakva god da je bila, drže do toga da je to vreme bilo bezbrižno, veselo, bez pravih problema. I sve uspomene su im uokvirene sjajnim ramovima, i lepe i ružne, jer ružne su, svakako, vremenom retuširane do savršenih slika mladosti. Pita me još komšinica izlazim li, kakav je provod među nama klincima... Pa, meni je uvek lepo - sa mojim prijateljima. Okrenem li se malo oko sebe, shvatim da je bolje da se više ne okrećem. Uniformisanost, ispraznost, mrtva tačka. Pijanstvo, nadrndanost, besni pogledi. Ne želim da diskutujem sa komšinicom o tome. Ne bi razumela. Za nju je mladost vreme kad se sa svima družila. Ne želim da joj razbijam to glatko kristalno mišljenje govoreći da danas moraš biti obazriv pri odabiru društva. Pre nego što uspevam da joj odgovorim, dodaje: "Kad se setim naših igranki... Pa korzoa... To se uvek pamti." Shvatam da od svojih izlazaka, bar pola ne želim da pamtim. Ono kad oko kafića gomila ljudi povraća...Uf. Opet bih rekla komši nešto grubo. "To je bilo u tim vašim pedesetim i šezdesetim!", "Onda su bila druga vremena", "Zašto meni mora da bude sve iskričavo i savršeno, samo zato što se vama u toj vašoj praistoriji moglo da budete happy all the time?"... Ali ne. Hvatam sebe da tražim IZGOVOR za to što mi je ponekad trulo kad izađem. IZGOVOR! To nikako ne ide. Ne može se uvek kukati zbog teških vremena u kojima živimo. Evo primera. Može sve da bude isto kao što je i našim starima bilo. Mislim na dobru atmosferu. Nedavno sam u gradu naletela na simpatičnog i nadasve hrabrog tipa.U ispranom džinsu. U starkama. U osamdesetim čitavom svojom pojavom, sa propisno raščupanom kosom, specifično ošišanom. Izgleda skroz zadovoljno sobom, zabavlja se i uživa. A-ha! Na nama kao pojedincima je kako ćemo se provoditi i nema 'teško vreme' mnogo veze s tim. Zato nema više izgovora. Kažem komšinici za kraj: "Uglavnom je dobro. Imali smo i loših dana, ali ipak mislim da ono najbolje tek dolazi...! Doviđenja!"


5 Komentari & 0 Trekbekovi od "Mladost, iz dva pogleda."

    Jeste mladima ranije bilo lakše, bilo je mnogo više normalnih, manje izgreda, ispraznosti, gluposti, agresije. Danas vidim da je zaista teško naći normalno društvo i smislenu zabavu. Ideš li na ples? Imam jednu ideju za tebe.

    Autor sanjarenja56 03 Avgust 2010, 20:37

    Cesto razmisljam o tom jazu izmedju generacija i izgubim se u mislima. Verujem da je bilo lakse, ali velikim delom i zato sto su zeleli da im bude lepo. Danasnji zele samo da njima Ne Bude Ruzno. Tu ima neke sitne razlike - iz ove grupe sa negacijom, kao sto priroda negacije nalaze, uglavnom ispadne nesto odbojno, nasilno, nepotrebno. A ko tu grupu sprecava da negaciju pretvori u zelju za lepim provodom...? Niko, vec oni sami sebe.
    A na ples ne idem...Mislim, postoje te diskoteke i gluposti, ali ih zaobilazim. Rock svirke su moja zanimacija. Ali, svejedno, recite ideju. :)

    Autor twisty 04 Avgust 2010, 10:46

    Komentar: Danasnji zele samo da njima ne bude ruzno.
    To je verovatno i najveci razlog zbog kog se mi, pojedinci da se nazovemo, osecamo tako kao sto si predstavila ovde... Kao da prosto ne bi trebali da zivimo u ovoj eri. Danas isuvise vlada sebicnost medju mladima. "Nekadasnji mi" su imali neke vise ciljeve od samozadovoljstva... Bar se meni tako cini.

    Autor lifelover 04 Avgust 2010, 13:19

    Jako lepo pishesh,i bash mi se svidja. Nekako se poistovecujem,i kontam te.. Na neki nachin. Keep up the good work,I like it :)

    Autor amaranth22 05 Avgust 2010, 01:09

    Hvala puno!

    Autor twisty 05 Avgust 2010, 15:02
Dodaj komentar





Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi