Sometimes-I-feel-like... -
« Samo ?

Čanj, Crna Gora

Autor twisty | 6 Avgust, 2010 | read_nums (512)

    Ove godine ništa od letovanja. Ovih dana sam nešto prehlađena, pa ne mogu ni do lokalne plaže...Cry

    Možda baš zato, setila sam se jednog prethodnog putovanja i jednog mirnog, čarobnog gradića na Jadranu. Čanj. Geografski gledano, to je mesto između Bara i Budve. Mojim očima gledano, bila je to TRIAL verzija raja u trajanju od deset dana. 

     

    Šta je mene toliko očaralo u tom gotovo običnom turističkom naselju, ne znam. I more i okolne planine. Sebe smatram planinskim tipom osobe i ne znam da li je prošla neka školska ekskurzija u kojoj smo obilazili brdovite predele, a da se ja nisam uspentrala dok nastavnici ne gledaju... Okej, ovo nisu planine pristupačne za penjanje (čak ni meni), ali su savršene za fotografisanje, nestvarne za dugo posmatranje.

    A ljudi... Domaćini ovog mesta su u potpunosti prilagođeni turizmu i svojim gostima. Ono što sam nekako primetila je da im ide dobro, jer imaju želju da ugode gostima. Baš svi. Od hotelskog osoblja, preko trgovaca na šetalištu i konobara u lokalima, do radnika u pošti. Baš svi! Otvoreni su da učine turistima boravak vrhunski prijatnim i nezaboravnim. Dočekuju i ispraćaju uz iskren osmeh. Imali smo sreće da nas je trgovac na jednoj tezgi častio, pola kupljenog nismo platili. Možda bi neko rekao da je sve to tek neki jeftini trik, marketing kako bismo se vratili i sledeće godine. Pa šta! Mene je ta ljubaznost kupila! I kada sam se već našla tamo, draže mi je da mi se lepo smeškaju, makar lažno, nego da mi iznose iskrena mišljenja tipa "Ja ovo radim zato što moram" ili "Tornjaj se tamo odakle si došla"... Ali sumnjam da je sve to smeškanje bilo lažno. Talasi, prijatan vetrić, hladno piće ili sladoled, sloboda. Ko uz to može biti neraspoložen? 

    Smeštaja se inače slabo sećam. Pristojan je bio, toliko znam. Bolje se sećam terena, gde smo danju igrali košarku i rukomet, ponekad fudbal, sa turistima iz drugih krajeva. Mi smo tada putovali sa školom, pa smo se uglavnom i družili sa drugim školama - iz Ukrajine, Kragujevca i Beograda. Tereni su solidni, a interesantan detalj je da na svakih par metara tribina možete da nađete izgubljene evre. :) Ozbiljno, desilo mi se da nađem skoro deset evra, sasvim slučajno, ne tražeći. Večeri smo provodili u nekim od mnogobrojnih lokala. Isprobati nove recepte - ko to ne uradi, kao da nije ni letovao... A cene su ovde, koliko se sećam, prilično prihvatljive. E, sad, davno je to bilo... Na zvaničnom sajtu mesta sam videla da su nastali neki novi smeštaji, otvoreni i novi lokali. Kako bilo, nadam se da tamo ipak vlada onaj stari morski šarm i dobro raspoloženje domaćina. Što se tiče nekih posebnih sadržaja, mislim da je tamo jedino luna park, ali ga se sećam kroz maglu... Ništa više. I ništa preterano, ali dovoljno za nezaboravno letovanje.

    Uz takvu atmosferu, bilo je potrebno jedino da se opustimo i uživamo. Bila sam sa najboljim drugarima, tako da tu nije bilo ikakvih problema... Sve je teklo svojim smislom. Vreli dani i neprospavane noći, skupljanja u sobama i pričanje strašnih priča jednom, a drugi put viceva... Letnje ljubavi.. Doduše, mene nije čekao neki preplanuli Crnogorac, već tip iz škole koga ranije nisam poznavala, ali je još pri polasku autobusom počeo da se vrzma oko mene... No, leto je to. Kako došlo, tako prošlo.

    Do nekog novog morskog izleta i čarobnih sećanja! 


2 Komentari & 0 Trekbekovi od "Čanj, Crna Gora"

    Eh, blago vama... Kad sam ja tamo bila samo lazna ljubaznost iz koje se jeste krila cinjenica "Radim ovo samo zato sto moram"...

    Autor lifelover 06 Avgust 2010, 21:08

    Ah... stvarno... bilo je prelepo.... :DD :P

    Autor Charmed_Boy 07 Avgust 2010, 01:34
Dodaj komentar





Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi