Srela sam se nedano sa jednim starim poznanikom. Komšijom. Otpočnemo razgovor i u nekom momentu on navije priču na ljubav. 'Đe me nađe sad! I krene on: "Je l' imaš dečka, a?" "Nemam." Gleda me kao čudaka: "A jesi bar ti zaljubljena?" Imam delić sekunde da rešim šta ću reći. Možda-i-jesam-ali-komšija-i-ja-nismo-više-tako-bliski-da-bi-on-sve-znao! "Ma, jok", odgovaram mu napokon. Ali ima komšija celu žvaku: "Što ne nađeš nekoga na fejsu (facebook-u)?" A ni tog komšiju dugo nisam videla nigde osim na fejsu, a jedva mi je na pet minuta hoda. Eee, tu je palo jedno objašnjavanje, kako je to izvan mojih prihvatanja i kako ne bih baš da balavim na neke cyber t(r)ipove, da ovo, da ono... Ali taj deo danas preskačem. Ono što me brine je stanje u kom ne misle svi da internet ljubavi mogu loše da završe. Osim što mogu biti prevareni od strane manijaka, ljudi mogu da ostanu lišeni romantike. A šta je ljubav kog vraga bez romantike?! Evo kako danas neki zamišljaju ljubav...

Mesto: recimo facebook. Vreme: ovaj naš dvadeset prvi vek. Likovi: poluizmišljen CyberOn i poluizmišljena CyberOna. Napomena: ovo nije smišljeno sa nekom umetničkom vrednošću, već s namerom da prikaže deo svakodnevnice onih koji ljubav ovako zamišljaju. Skeptike zanima: kako ja sve to znam, ako nisam jedna od njih? -Nije teško provaliti. Gotovo sve se i odvija javno.

CyberOna luta Internetom u potrazi za...? Pronalazeći CyberNjega, na momenat su zadovoljena njena lutanja. Click "Dodaj kao prijatelja". Momenat kasnije, uočivši friend request, CyberOn klikće "prihvati". Naredna četiri minuta istražuju međusobno profile. On je zadivljen njenim razgolićenim retuširanim fotkama iz kupatila, a ona njegovim rečitim statusima. Pa CyberOn zna reči svake hit pesme! Na početnim stranama njihovih prijatelja piše: "CyberOna je sada prijatelj sa CyberOn". Jer mora da bude javno. Jer svi to moraju da znaju. Neko vreme prate jedno drugo i preko početne strane i zida uviđaju da imaju gomilu zajedničkih stranica koje im se sviđaju. Nekorisnicima fejsbuka ovo zvuči kao baljezgarija, ali... CyberNjima je mnogo značilo. A onda su oboje dobili sahtev za događaj "Ispiranje mozgova, odricanje od normalnosti, vol. 2". Ubrzo je na njihovim profilima pisalo da će prisustvovati spomenutom događaju i shvatili su da je to prilika da se vide uživo. Što se pokazalo kao razočarenje. Vidi CyberOna da je on sasvim običan. I stidljiv nekako. A ni CyberOna nije takva riba, sa tonom pudera i lošim osećajem za sklapanje boja. No, šta je tu je. Smotali su se nekako i CyberLjubav je počela. Kakvi su to samo statusi bili! Igrali su razne aplikacije i sendovali giftice jedno drugom... Collectovali srca po ceo dan... Razmenjivali linkove za YouTube i slali invite-ove za CyberPateticne grupe. Na statusu veze im je stojalo da su venčani, što su svi njihovi CyberDrugari dočekali sa lajkovima. A tu je i nezaobilazni chat... Jednog dana, to je izgledalo ovako:

CyberOna: Ljuuubaviiii! pussa mom medici                                                                    

CyberOn: <3 moe! 

CyberOna: shto mi se nisi javio na chatu sinoc? i nisi mi nishta lajkovao, nisi mi ni pisao po zidu!

CyberOn: jbg, bagovo mi comp  

CyberOna: i tebi je to za tuznog smajlija? to e bwe za smajlija koji plache, ovaaako  

CyberOn: sorry sreco

CyberOna: bubaviii? me volish?

CyberOn is offline. Oooops. Nakon pet minuta, CyberOn is online.

CyberOna: shta bi?

CyberOn: o5 mi baguje

CyberOna: install onaj antivir bwe

CyberOn: axam, ocu. aj qckamo se posle. moram neshto da uradim.

CyberOna: okeeeeei  i <3 U! 

Ali nisu se kuckali kasnije. Ikada kasnije. A šta je on uradio? Izmenio PoluIzmišljene CyberPodatke. Konkretno, status veze. I CyberOna je slobodna, kazu slova na početnim stranama drugih fejsbukaša. Bila je tužna. No, onih par stotina lajkova od strane njenih PoluIzmišljenih prijatelja i njihovi nebrojeni "utešni" komentari su zalečili ranu. Do nove CyberŽrtve.

Izvini me, komšo, bolje sama, nego sa bilo kim/čim.